Svakog proleća isto: dani su ponovo sve duži, sunce je sve jače, pa se tako produžuju i sunčani i topli sati. Priroda se budi iz zimskog sna. Međutim, mnogi od nas ne žele da se pokrenu – mnogi imaju problema sa takozvanim „prolećnim umorom”.
Simptomi ovog subjektivnog poremećaja raspoloženja razlikuju se od osobe od osobe i mogu biti blagi, ali i dosta ozbiljniji. Karakteristični simptomi uključuju prekomerni umor i stanje iscrpljenosti. Ovaj poremećaj posebno pogađa žene koje imaju nizak krvni pritisak, one koji nemaju mnogo kondicije, starije osobe i mlade. Mnogi su prosto bezvoljni. Neki imaju promene raspoloženja, glavobolje, ne mogu da se koncentrišu, a neki čak pate i od insomnije.
Šta je uzrok ovome?
Prelazak iz zime u proleće podrazumeva i velike promene za naša tela. Kako bismo razumeli na koji način možemo da pomognemo svom telu, evo nekoliko glavnih uzročnika prolećnog umora:
- Rast ili promene temperature:
Telo mora prvo da se ponovo prilagodi toplijem vremenu. Velike promene temperature i količine sunčeve svetlosti takođe utiču na regulaciju toplote u našem telu, kao i na širenje krvnih sudova.
Ovo je veliki stres za naš cirukalotorni sistem – što je praćeno malaksalošću, umorom i iscrpljenošću.
- Jača svetlost sa sobom nosi i promene hormonskog balansa:
Kako dan postaje sve duži tokom proleća, red je na hormon sreće, serotonin, da nas pokrene. Interakcija i promene ovih hormona predstavlja izvor stresa za naše telo sve dok se ne postigne balans hormona na „letnjem nivou”.
- Letnje računanje vremena takođe ima uticaja:
Dnevni i noćni ritam, koji je usvojen tokom zime, a koji već nailazi na hormonalne prepreke, dodatno se menja „gubljenjem vremena” tj. gubljenjem jednog sata prelaskom na letnje računanje vremena. Ovo na kratko može dovesti do lošijeg sna i većeg umora tokom dana.
Ali kako nam se proleće bliži, vreme je da se pokrenemo, izvučemo se iz zimske tromosti i prestanemo da zevamo.
Kako se boriti protiv prolećnog umora?
Ne možemo da utičemo na vremenske prilike ili godišnja doba, ali možemo da naučimo da se bolje prilagodimo određenim uslovima.
- Ustanite iz kreveta, ako je moguće, izađite napolje svakog dana bez obzira na vremenske prilike i upijte dovoljno sunca!
- Odlazak u saunu ili hladno-topli tuševi/kupke takođe na „veštački” način mogu da pripreme telo na promene temperature.
- Dovoljno sna je veoma važno za fizičko i mentalno zdravlje.
- Što se ishrane tiče, sveža hrana sa dosta voća i povrća bogatih vitaminima i mineralima je vaš saveznik!
Ključne reči: „Pet na dan” ili „Plus 1”.
- Čaša voćnog soka. Zato što čak i mala čaša soka od narandže, na primer, pokriva polovinu potrebnog dnevnog unosa vitamina C, što vam pomaže u borbi sa umorom i iscrpljenošću.
- Dovoljna količina vitamin B je važna zbog toga što je ovaj vitamin značajan za regulaciju našeg energetskog metabolizma.
Ovaj vitamin se može naći u mleku i mlečnim proizvodima, jajima, orašastim plodovima, kao i u integralnim žitaricama, mahunarkama i povrću. Folna kiselina i vitamin B12 posebno su korisni za stvaranje hormona sreće, serotonina. Važno je znati sledeće: Vitamin B12 može se naći samo u hrani životinjskog porekla (meso, mlečni proizvodi, jaja). Vegani zbog toga moraju jesti fermentisane proizvode kao što su kiseli kupus ili posebne proizvode od soje i algi kako bi nadomestili nedostatak ovog vitamina, a mogu koristiti i suplemente po potrebi.
U svakom slučaju, malaksalost koju osećamo na proleće trebalo bi da bude prolazna. Mnoge je prošla nakon dve nedelje, dok nekima treba više vremena da se prilagode. U zavisnosti od vremenskih prilika, umor se može javiti više puta zaredom. U svakom slučaju, nakon aktivnog uključivanja, možemo odahnuti jer su ovo sasvim normalni fiziološki procesi za koje je potrebno određeno vreme.