Vitamin D u prvom planu

Ne pati samo naš um tokom ovog perioda, već i naše telo. Imamo manje snage da vežbamo i provodimo manje vremena napolju. Ovo ima jednu važnu posledicu: količina vitamina D u našem organizmu može opasti, što može dovesti do rizika po zdravlje, pa čak i smrti.

Vitamin D spada u grupu vitamina rastvorljivih u mastima i veoma je važan za zdravlje naših kostiju kako starimo. Povećava gustinu kostiju i jača mišiće. Suprotno tome, nedostatak ovog vitamina tokom detinjstva doprinosi razvoju rahitisa (deformacija kostiju), a u odraslom dobu može dovesti do osteomalacije ili osteoporoze (patološka deformacija ili dekalcifikacija kostiju). U poznom dobu, povećava se rizik od padova i preloma, kao i rizik smrtnog ishoda. Mnoga naučna istraživanja se poslednjih godina bave time da li vitamin D ima preventivnu ulogu kada se radi o kardiovaskularnim bolestima i određenim oblicima raka. Takođe se razmatra i njegov uticaj na prehlade ili respiratorne bolesti, kao i mogućnost zaraze kovidom-19. Gotovo je sigurno da ozbiljniji nedostatak vitamina D oslabljuje imuni sistem.

Vitamin D ima posebno mesto među vitaminima zbog toga što se ne apsorbuje samo putem ishrane, već ga i samo telo stvara u koži nakon izloženosti sunčevim zracima (UVB). Na stvaranje vitamina D znatno utiču doba dana ili godišnje doba, geografska širina, vremenski uslovi, izloženost kože, ali i debljina i pigmentacija kože. Zato je leti dovoljno 15 minuta izloženosti suncu. Takođe, ne izbegavajte nanošenje kreme za sunčanje, čak iako delimično smanjuju sintezu vitamina D. Međutim, sve je potpuno drugačije tokom zimskih meseci sa malo sunca. U Austriji i Nemačkoj je UV indeks tokom šest meseci godišnje prenizak da bi se telu omogućilo da samo proizvodi dovoljne količine ovog vitamina. Ovde bi stanovnik srednje Evrope mešovitog tipa kože morao da provede dva sata na suncu oko podneva – a tako da mu i šake, ruke i lice budu izloženi suncu. Na našu sreću, telo takođe može da se hrani vitaminima koji su sintetisani tokom proleća, leta ili jeseni. To je zbog toga što se vitamin D čuva u mišićima i masnom tkivu mesecima.

Bilo kako bilo, važno je obezbediti dovoljno zaliha vitamina D – posebno zimi. Masna riba, posebno haringa, losos ili skuša dobar su izvor ovog vitamina, kao i jetra, jaja (tj. žumance), neke vrste pečuraka i avokado. Međutim, ishranom je teško dostići količinu od 20 µg/dnevno (ili 800 međunarodnih jedinica), koliko preporučuju nutricionistička društva: deca u proseku unesu od 1 do 2 µg ishranom, a adolescenti ili odrasli 2 do 4 µg dnevno. Ako se potrebna količina ne može stvoriti telesnom sintezom, onda je neophodno uzimati suplemente sa vitaminom D. Ovo se posebno odnosi na one starije od 65 godina zbog toga što se u starosti ne samo manje kreće i manje vremena provodi napolju, već se i kapacitet tela da sintetiše vitamin D značajno smanjuje. Na primer, količina vitamina D koju telo može da proizvede četiri puta je manja kod sedamdesetogodišnjaka nego kod dvadesetogodišnjaka. Takođe bi bilo dobro davati suplemente sa vitaminom D osobama koje su hronično bolesne, posebno onima sa određenim crevnim oboljenjima i ljudima tamnije puti. O postavljanju dijagnoze nedostatka vitamine D, potrebi za unošenjem suplemenata i tačnoj dozi potrebno je razgovarati sa porodičnim lekarom. 

Treba da iskoristimo svaku priliku da uživamo u zimskom suncu. Čak i kad ne moramo da razmišljamo o nedostatku vitamin D – uvek je dobra ideja povećati količinu ovog vitamina u našem organizmu, posebno sada.