„Da li vi možete da punite u limenke?“ To je bilo najvažnije pitanje koje je Roman Rauch dobijao 1976 prilikom jedne posete Saudijskoj Arabiji. Japanski proizvođači voćnih sokova su nedavno uveli ovo novo, praktično pakovanje…i sok u limenkama se prodavao izvanredno. Rauchov odgovor je glasio: „Naravno!“
„To je imalo samo jednu poteškoću“, seća se Erich Rauch. „U tom trenutku su svi punioci soka želeli da pakuju u limenke. Zbog toga su liste čekanja proizvođača bile duge.“ Tehnički deo preduzeća se dao u potragu za nekom polovnom mašinom. Uspeli su da je pronađu u jednoj Bavarskoj pivari.
„Oni su čekali novu mašinu. Čim je dobiju mogli smo da preuzmemo njihovu staru. 3.000 limenki po satu.“ Kada je sve bilo spremno, Erich Rauch je zajedno sa Albertom Sondereggerom seo u kamion i lično je preuzeo. „Demontirano sve je stalo na dve palete.“ Ovaj pogon za punjenje limenki su nekako instalirali u postojeću liniju za flaše. Polovna mašina je doduše zahtevala tehničara za redovan nadzor, ali je cilj bio postignut: Rauch je sada mogao puniti u limenke.
U arapskim zemljama su one brzo postale hit. Samo godinu dana nakon toga Rauch je uzeo u pogon još jednu, moderniju mašinu – za 10.000 limenki po satu. Između ostalog: Naše današnje mašine na traci pune 120.000 limenki po satu.
Rauch sokovi su do danas najbolje prodavani u severnoj Africi i arapskim zemljama … i stoga su takođe omiljeni kod pirata: Sve ove limenke su falsifikati. Rauch je nešto kao Rolex sat među sokovima.