Stečaj?

„Oni traže da vratimo kredite!“  Takav izveštaj je Franz Rauch morao da podnese u proleće 1966 na jednom sastanku uprave. Trudi, Erich i Roman su na kratko ostali bez komentara. Rauchovi su 1962 najavljeni program rasta velikim delom finansirali preko kredita kod dve poslovne banke preduzeća. Bio je otvoren osrednji, dvocifreni milionski iznos u šilinzima. Promet je izvanredo rastao, ali su rezultati ipak još uvek bili skromni. Bankama su doduše bili poznati ambiciozni planovi mladog vodećeg tima, ali nisu više verovale u njihov uspeh. Stečaj?

Franz Rauch se seća najtežih godina svoga života. „Preko jednog poznanika sam dobio termin kod predsedavajućeg bake Creditanstalt u Beču, Heinricha Treichla.“ Jedne nedelje uveče uzeo je mesto u 6-to krevetnim ležećim kolima u „Wiener Walzer“, u noćnom vozu za prestonicu. U ponedeljak ujutru je predsedništvu banke u 30 minuta prezentovao Rauch strategiju. „Treichl je potvrdno klimuo glavom i rekao da dođem ponovo za dva sata. Čekao sam u kafeu. Onda mi je u ruku gurnuo dva čeka i dopis za naše poslovne banke u kome Creditanstalt protvrđuje preuzimnje naših kredita.“ U ponedeljak popodne se Franz Rauch vozom vratio nazad u Ländle.

„Naše seoske banke nisu računale sa tim da će nam najveća banka Austrije ukazati poverenje“, seća se Franz Rauch. Četvoro mladih Rauchovih su svaki kvadratni metar osnovnog poseda založili kod Creditanstalta. „Svi smo verovali u naš koncept pa smo lako prihvatili potpis za hipoteku“, seća se Trudi Ludescher.

U šestokrevetnim ležećim kolima legendarnog noćnog voza „Wiener Walzer“ Franz Rauch je putovao na sastanak sa predsedništvom Creditanstalta: Najveća baka Austrije je spasila preduzeće.