Do 1950-tih godina prehrambene namirnice su se kupovale u prodavnici iza ćoška. Uglavnom u malim trgovinama sa pultom, u kojma je tu iza, na policama, bio izložen raspoloživi asortiman za svakodnevne potrebe. Poručivalo se kod ljubaznog osoblja u belim radnim mantilima. Seosko ćaskanje se podrazumevalo. Bio je to fin i veoma komplikovan način.
Ideja da se trgovina životnim namirnicama organizuje daleko jednostavnije je i u Austriji dostigla vrhunac 50-tih godina. Trgovci sa vizijom osnovali su nove trgovniske lance. Zajednička kupovina, jednostavnija rešenja isporuke i skladištenja npr. preko polica na točkovima. I samousluga. Ove nove organizacije se zovu ADEG, Spar i Billa. Mnogi dostavljači i neki trgovci se priključuju trendu. Borili su se. Rauch je ovde video šansu.
„Moj otac je uz doručak čitao o tome. Tri mlada Drexel brata iz trgovine brašnom u Dornbirnu su u novembru 1957 sa 70 trgovina na malo osnovala SPAR lanac u Vorarlbergu“, seća se Franz Rauch. Nekoliko nedelja kasnije se Eduard Rauch zajedno sa svojim 17-togodišnjim sinom odvezao u Dornbirn. U maloj kancelariji trgovine brašnom su se našli sa Luisom Drexelom i dogovorili zajednički rad.
Dobre ideje su prevladale. Novi trgovinski lanci su snažno rasli. A Rauch je u Austriji rastao zajedno sa njima.
Novi oblici trgovine revolucioniraju trgovinu životnim namirnicama: Samousluga u prodavnicama i centralna dostava umesto pojedinačne dostave preko dobavljača.