Skladištenje vode nema smisla

Ono što čini voćni sok su vitamini, minerali, aroma, voćna kiselina i voćni šećer. Ali sok se samo malim delom sastoji od ovih esencijalnih materija. Ostatak je obična voda i to do 90%. Kako se ono vredno odvaja od vode? Na ovom postupku radili su tehničari u celom svetu od 1920-tih godina. Time bi se posao skladištenja i transporta u velikoj meri reducirao. Prvi uspešni pogoni pojavili su se na tržištu 1950-tih godina. Princip je jednostavan: sok se pod vakuumom lagano zagreva. Tako voda  isparava već pri temperaturama koje neznatno utiču na bitne materije.                                                

Rauchovi su se posebno interesovali za ovu tehniku. Njihovi voćni sokovi su već od 1930-tih godina pomoću Seitz-Böhi postupka dodavanjem karbonske kiseline bili nekvarljivi. To je doduše omogućilo najbolji mogući sok, ali je zahtevalo skupe rezervoare pod pritiskom za skladištenje.  

„1957 napravili smo probu sa jednim partnerskim pogonom u Švajcarskoj“, seća se Erich Rauch. „Ujutro smo svežim, pročišćenim sokom od jabuke napunili 18 buradi i natovarili na kamion. Uveče smo istovarili 1 ½ bure koncentrata.“ Rauch je u Rankweilu 1958 instalirao prvi sopstveni pogon za izradu koncentrata, jedan mali električni isparivač sa učinkom od 1.200 l/h. Para za ovaj aroma pogon dobijala se od kotla jedne stare lokomotive. Ona je pre toga desetinama godina prevozila putnike od Salzburga u Bad Ischl i nazad. Među tim putnicima je možda bio i sam car.

Proizvodnja pare za prvi Rauch koncentrat-pogon: Kotao jedne penzionisane lokomotive železnice Bad Ischler.