Nikakva fatamorgana

Visok zid je okruživao parcelu na kraju Tripolija. Jalal Husni Bei, mlađi šef Rauchovog libijskog partnera, pritisnuo je dva puta sirenu automobila. Ogromna vrata su se otvorila, auto se uvezao a Jürgen Rauch bio je zbunjen. Tu je stajala kompletna fabrika voćnih sokova, 2 nove zgrade, unutra korišćeni pogon za punjenje.

Dugogodišnji uvoznik i Rauch su poslednjih godina stalno razgovarali o ideji proizvodnje u Libiji. To bi imalo smisla. Rauchovi sokovi u zemlji su bili izuzetno omiljeni, potrebne količine bi u fabrici dobro iskoristile kapacitete. Ali uvek su postojali razlozi protiv... A sada je to libijski partner sasvim tiho sam učinio.

Ipak napraviti dobar sok nije tako jednostavno. Prilikom obilaska fabrike Jürgen Rauch je partneru ukazao na neke nedostatke pogona. „Time sigurno ne možemo puniti.“ Ipak dugogodišnji partner nije odustao od Raucha. Oba muškarca su se složila da će Rauchovi stručnjaci pomoći da se ova fabrika pusti u pogon u uobičajenom kvalitetu. A tada bi učešće Raucha takođe bilo moguće.

Ipak 2011. je u zemlji izbio građanski rat. Narod je podržan zapadnim vojnim silama srušio diktatora Gadafija. Kraj borbi ipak nije doneo stabilnu, mirnodopsku vladu, već je od tada zemlja podeljena na dva dela...

Rauch je uprkos ovom teškom i opasnom okruženju održao svoju reč, izgradio zajedno sa partnerom proizvodnju u Libiji i 2013 i sa jednim hrabrim timom otpočeo licencnu proizvodnju.