Tražene su: brze i spretne ruke

Punjenje uz komšijsku pomoć.

U to vreme se kod Raucha punilo dva puta nedeljno , svakoga puta po oko 10.000 litara. Dan pre toga je 14-godišnji Erich Rauch prolazio biciklom kroz Rankweiler Unterdorf i za to organizovao ljude … illi bolje rečeno: „ženski deo“. Jer ovim poslom su neke domaćice rado ostvarivale dopunsku zaradu.

Počinjalo se rano, već u 7 časova: 6 ili 7 žena su se delile prema stanicama u maloj hali za punjenje. Kontrola praznih flaše sa zaptivačima – mirišući da li je neposredno pre toga u njima bio benzin ili kiselina. Postavljanje u kupku. Zatim ručno dodavanje u mašinu sa četkama. To je bio osetljiv posao jer je mašina radila veoma brzo. Ubrizgavanje. Flaše staviti na svetlo. Uočiti pukotine? Zatim postaviti u automat za punjenje visok 2,5 metra. Napunjene flaše poređati na sto. Zatvoriti zaptivačem i složiti na kolica. Zatim, na svakih sat vremena, odgurati u pogon za pasterizaciju. Zalepiti etikete. Staviti u drvene sanduke. Svaki zahvat ponavljale su 10.000 puta i zatim je uveče preko 800 sanduka stajalo na rampi, spremno za slanje ugostiteljima i trgovcima u Vorarlbergu i Tirolu.