Jabuka, pomorandža, ribizla … radnici u kancelariji su često osećali miris voća koje je ekipa u proizvodnji upravo pretvarala u sok. Iz pogona su se čitavom firmom širili mirisi. Ipak u proleće 1987 osetio se jedan fantastičan novi miris … gumeni medvedići? Tačno: Rauch je punio prve kontigente Red Bulla.
Prethodne godine je Dietrich Mateschitz pitao da li Rauch može da puni i u 250ml limenke i flaše od 175 ml. Naravno da je Rauch to mogao. Ipak neki u Rankweil su ovom nekonvencionalnom piću davali male šanse – jer ko bi kupio takva mala enregetska pića po tako visokoj ceni? Bilo kako bilo, i mala uslužna punjenja spadaju u posao. Tada niko nije ni slutio da će ovo piće nove generacije postati svetski hit.
Po pitanju kvaliteta nova mušterija je bila krajnje zahtevna, seća se Erich Rauch: „Bilo da se radilo o jedva vidljivim ogrebotinama na limenkama ili ukrivo zalepljenoj etiketi na flaši, Red Bull je sve reklamirao. Koliko god da je to u trenutku bilo opterećujuće, brzo smo učili. I to je nas same unapredilo.“ Da, Red Bull ti daje krila.