„Da li u Iraku, Džibutiju ili u Jemenu – kako bi smo razumeli njihovo tržište i kako bi na najbolji mogući način mogli da ih podržimo, posećivali smo lično što je moguće pre nove kupce i u opasnim ili za nas daleki zemljama,“ izveštava Heinz Dei-Michei, odgovoran za izvoz od 1985 do 2001. Većina trgovaca je bila iznenađena kada su ljudi iz Raucha lično navraćali. Jer se najveći broj velikih trgovaca plašio rizika.
Prvi kontakti su uspostavljani na sajmovima prehrambenih namirnica ili manifestacijama spoljno-trgovinskih centara. „Da li sa poluproizvodima ili gotovim proizvodima, Rauch se ustalio u regionu, na takvim manifestacijama su nas uskoro posećivali i zainteresovani iz okoline. Dobar kvalitet se brzo pročuje širom sveta.“ Ova putovanja su bila avanturistička: vožnje u starim automobilima koje su trajale satima preko neravnih puteva, hotelske sobe sa puzećim i milećim sustanarima a ponekad čak i u stilu James Bonda 007: „U Iraku smo razgovore sa kupcima vodili u autu – sve drugo bi prisluškivala tajna služba.“
Bilo gde u svetu, Rauch je već bio tu: Ovde krajem 90-tih na bazaru u Karačiju u Pakistanu.