Neravnim putevima do uspeha

U Srbiji, Hrvatskoj i drugim balkanskim zemljama uvedene su bolne 30-postotne uvozne carine na voćne sokove. Ipak, Happy Day i Bravo su ovde bili vrlo popularni još od ranih 1990-ih. Pravi bum napravljen je 2001. godine, sa osvježavajućim pićima Bravo, koja su na police stigla u modernim, praktičnim PET flašama. Ovo pakovanje je bilo novo a i kvalitet je bila izvanredan.

Ipak se uskoro i lokalna konkurencija preorijentisala na PET. Razlika u ceni od 30% stavlja svaku lojalnost prema brendu na vrlo tešku probu. Kod Raucha se brzo moralo pronaći rešenje: kako „odomaćiti“ Bravo na Balkanu?

Jedan Rauchov partner, italijanski graditelj postrojenja, rekao je kako je upravo u Makedoniji za jednog malog proizvođača mineralne vode instalirao modernu PET punionicu. Sa ovom makedonskom firmom je brzo napravljen dogovor o uslužnom punjenju. Tamo su se radovali dodatnom iskorišćavanju kapaciteta.

Rauch je sirovine isporučivao iz  Mađarske. A o finim tehničkim detaljima brinuli su stručnjaci iz Budimpešte, jer gde god se Rauch pojavljivao bio je uvek prisutan najviši kvalitet – bez obzira na to gde su proizvodi punjeni. Ovo rešenje je učinilo da Rauch ponovo bude potpuno konkurentan a Bravo je ubrzo u Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu postao broj jedan.

Angažman u Makedoniji je za većinu nadzornih tehničara bio veoma omiljen: pogon se doduše nalazio u jednom majušnom selu, 40 kilometara udaljen od najbližeg grada, a posljednjih nekoliko kilometara, na uskom, neravnom, tucaničnom putu sa jednom trakom molili su se Bogu da im u susret ne dođe neki kamion. Ali gostoprimstvo, hrana i okolina su jednostavno bili fantastični. A za strastvene ribolovce, kao što je to Martin Berchtold, šef proizvodnje u Mađarskoj, postojao je još jedan ekstra bonus: U maloj reci direktno pored proizvodne hale skakalo je mnoštvo pastrmke.

U jednoj romantičnoj dolini u Makedoniji započeo je uspeh Bravo PET na Balkanu.