Jesti in piti moramo vedno

10 meseci pre toga završio se Prvi svetski rat. Hvala bogu. Oba starija sina Franza Josefa, Eduard i Ernst su preživela službu na frontu – iako su bili ranjavani i bolesni. Samo njihov mali pogon za vezenje on i njegov brat Johann Baptist su sasvim dobro vodili kroz rat. 

Sada u septembru je takođe u Ländleu ponestajalo uglja. Železnica skoro da više nije puštala nikakve putničke vozove. Čime se zimi mogla zagrejati kuća? Uprkos tome većina stanovnika  Vorarlberga je bila puna nade. Oni bi uskoro mogli da postanu švajcarski kanton. Preko 80% se u maju izjasnilo za pripajanje. Optimistično raspoloženje. 
Budućnost sa jabukovim vinom i rakijom 

Optimistično raspoloženje vladalo je takođe i kod Rauchovih: 1.9.1919 Franz Josef je od Franza Amanna za 38.000 kruna kupio susednu kuću sa pogonom za ceđenje voća i destilerijom. Drugo poslovno polje je obećavalo i napravilo je perspektive za njegovog sina Ernsta. On je naime pokazao i talenat za komercijalu. Ipak pogon za vez „Braća Rauch“ bio je  mesto za samo jednog od njegove desetoro dece, za prvorođenog Eduarda.  

Stara ručna presa u obliku korpe, kao skladište par starih buradi za pivo u podrumu, jedan brener u perionici –  skromno je startovao Franz Josef u novoj branši. Ali porodica je bila vredna … u ovom poslu budućnost je obećavala: ljudi uvek moraju jesti i piti.

Već na samom početku Rauchovi su jabukovo vino prodavali i pod sopstvenim imenom.