Sok za vojne bolnice

Prosperitet sveže ceđenog soka od jabuke držao je u dobrom tempu mali pogon u Rankweilu i u politički turbulentnim godinama pre i u 2. svetskom ratu. Rauchovi su postepeno dalje investirali u industrijske tokove: u mašine za punjenje, za pranje i četkanje, pogon za pasterizaciju...takođe i nakon priključenja Rajhu 1938. 

Jer sveže ceđeni sok od jabuke je bio važan za vojne bolnice, bolnice, majke i decu. Svi proizvođači su stoga bili pod direktnom upravom centrale u Berlinu. Sve dok se slala kvalitetna roba to je donosilo pogodnosti: Ernst je 1939 bio uključen u Wehrmacht, u jesen 1940 je ponovo bio kod kuće, jer je to bilo važno za pogon. Lokalni, često fanatični Nacisti nisu imali pristup firmi. A dobijalo se dovoljno sirovina. U svakom slučaju Berlin je diktirao šta će se proizvoditi. Rauch je u regionu morao i da sakuplja kominu posle ceđenja voća, da je suši i šalje u fabrike pektina u Nemačkoj. 

Kako je sve više radnika dobijalo naredbu da služi u ratu, Rauchu su kao i većini „ratno važnih“ pogona dodeljivani strani radnici. „To su bili Grci“, seća se Erich Rauch, koji je tada imao 9 godina: „Dobro smo pazili na njih, i npr. opremili smo im sopstvenu kuhinju“. Tako je pogon za preradu voća Rauch dobro, prosperitetno i takođe pristojno prošao kroz godine rata.

Otpremnica: U teškim vremenima bile su važne i sitnice: u vreme Rajha Rauch je 1943 obračunavao lokalnom mesaru iz Rankweila 30 pfeninga za jednu nedostavljenu flašu.

Kamion: Francuski okupatori su i od Raucha oduzeli sva vozila osim jednog malog Fiata.