Od želatina do membrane

asno i providno, većina ljudi određene sokove voli baš takve, kao one od jabuke, ribizle ili višnje. Ipak svi sveže ceđeni sokovi su mutni. Oni se prvo moraju  „izbistriti“ – to znači: iz njega otkloniti sitne čestice, biljne proteine i enzime. Ranije se u tu svrhu koristio želatin. Na njega su se sitne čestice dobro vezivale i mogle su lako da se otklone.

Ali želatin je životinjskog porekla. Za mnoge ljudi i kulture je to bilo i još uvek je problematično. Uz to, ova metoda nije bila perfektna, jer su i nakon nje sitni tragovi čestica mogli ostati u soku. Prilikom ponovnog mešanja je prema tome u pogonu za punjenje u soku mogao da nastane lagani talog.

Tek je sredinom 1980-tih godina na tržište stigao sistem za filtriranje, koji je bio dovoljno fin da voćne sokove mehanički prečisti: Ultrafiltracija. „To smo odmah želeli da imamo!“, seća se Erich Rauch. On je 1985  sa svojim timom više nedelja testirao ovaj sistem tri različita proizvođača u jednom eksperimentalnom pogonu u podrumu firme: „Hiljade litara soka smo pumpali kroz filtere. Proveravali smo kako tačno ovi sistemi funkcionišu i koliko su praktični za svakodnevnu upotrebu.“ 1986 je u proizvodnoj hali u Rankweilu pušten u rad prvi ultrafiltrirajući pogon.

Zahvaljujući ovoj modernoj tehnici filtriranja Rauch sokovi su potpuno prečišćeni i oslobođeni od sastojaka životinjskog porekla i odgovaraju najvišim religioznim i ideološkim standardima: halal, kosher i veganske ishrane.

I za boju soka od jabuke postoje standardi. Oni se određuju poređenjem sa ovakvim uzorcima boje.

Ipak da bi sok od jabuke sijao, mora biti prečišćen. Umesto želatina Rauch od 1986 za to upotrebljava modernu tehniku filtriranja.